Pregaženi i nepregaženi pisci

U jednom trenutku Nepoznatompiscu se učinilo da bi on bio zanimljiviji književni lik nego Nepoznati, i da o sebi bi trebalo da piše, a ne o Nepoznatom i Kragujevcu. Tim pre što mu je Kragujevac izmicao: nije uspevao da ga opiše, smesti u svoju priču. Za njega, pisca-početnika, to je bio prevelik izazov: pisati o gradu. Kako se piše o gradovima? Opisivati ih? Ne želi on ništa da opisuje! Ni grad, ni svog junaka... Nije on od tih pisaca! Pregaženih pisaca. Jeste pisac-početnik, međutim pregažen, demode pisac, sigurno nije, niti želi da bude!
Zato će o sebi da piše. To rade savremeni pisci. Nepregaženi. Neće o sebi da piše! Tačnije: ne želi o sebi da piše. Njegov pseudo-život je nezanimljiv, skoro da i ne postoji, što znači da će morati o Nepoznatom da piše. Pisao bi on o njemu da nije glupo pisati o Nepoznatom, kao što je glupo pisati i o Kragujevcu, tako da će još jednom da razmisli da li će pisati o sebi, ili... neće ni pisati?
On je stvoren da bi pisao! To je njegov zadatak. Čak se i zove Nepoznatipisac. Dakle, mora da piše o bilo čemu, bilo kome...