tea's Page

Jela je bijelu čokoladu tugom izgladnjelog psa. Ponekad je imala ime kao čarobna frula, kad je dozoveš zasvirale bi zjenice fugu magle. Živjela je u kutu svojih drvenih priča, priča koje nisu imale kralješke i vapile su okoštene očajem za južnjačkom emocijom. Mogla je biti starleta osjenčanih rujanskih ulica da je pružila korak manje htijuć. Ostade šampionka dugometražne suze. Djetinjstvo krišom odloženo na kamen vrele crkve vraćalo se s jesenima u kuteve hladnih usana. Sklopi ruke i stade molit… Continue

neoprezno udišem južinu
između dva otkucaja sata
i umirućeg ljetnog daha
naređujem si doziranje nuspojava

koraci će me odvesti na drugi kraj grada
znaju oni to
ja ne znam još
dvoumljeno važem svoju sjenu
je li dovoljno teška da me primi
dovoljno meka?
utjeha joj nije u opcijama

miris kave apstraktni je simbol
malih ugodnih kavana
bože, ko li tamo stanuje
u tom zrnu prebire sve
što sebi nisam dala
izabrala sam
svim svojim šutnjama

ponekad se naljutim
pa bih smotala tu glinu
koja mi drži udove… Continue

Odmičeš razgaženim lokvama
hineći hrabrost prethodnika.
Ne opažam tvoj trk
i ne mrznem ti u osmijehu
samo dajem drami štih.
Kad naučiš monologe
bit ćemo Hamlet
bez oca,
shizofrenični trn svjetla
u razbijenom reflektoru.
Ponavljaj za mnom,
ja sam beznađe
ostarjelog harlekina
što poklanja
svojoj plesačici
davno obećani tango
dok mu šminka umire
na obrazima.
Ja znam korake usana
koje nisu poljubljene trajno,
očajnim piruetama slažu
cigaretu u dijagonalu.
Tebi.
Ti si djevojčica sa šibicama