Rasprava o slobodi i toleranciji
Suprotnost je istovetnost.
Odraz u ogledalu
Opozit životu nije smrt već večni život, gledajuci na to da je život smrtan a ne večnost.
Rođenje je nasuprot smrti.
Živeti život =Ubiti smrt.
Živeti smrt=Ubiti život.
U svim varijantama zadržava se značenje..suprotnost je istovetnost.
Kontraprodukt je sastavni deo celokupnosti.
Svaka poričuća izjava bi govorila da boje nastaju samo od svetlosti; zanemarujući senke, tamne nijanse i mračnu stranu.
To nadasve nije moguće.
Postojanje bez opozita nije moguće.
Jednostranost je vrhunsko grešenje, obzirom na to da živimo u dualnom svetu.U svetu podeljenosti.
Svest je okrenuta spoznaji dvostranosti ali je u otporu i kritički je nastrojena svakoj suprotnosti. Odbacuje je i prokazuje.
Panicno pokušava pronaći božansko u sebi i okreće se jednostranosti svojoj; mrzeći sebe, kajući se zbog grešaka, uništavajući ostatke prošlosti, osuđujući suprotnost nazivajući je bolešću..Praveći veštačko jedno.
To je licemerje prema sopstvenoj prirodi.
Moleći se dobru da vam se ne desi zlo; činite isto kao kada bi se molili zlu da vam se desi dobro.
Licemerje i nesagledivost sopstvene dimenzije maskiralo se i ne prepoznaje se, čovek ne vidi više suprotnost u samome sebi.
Nagon za spoznanjem ostaje da ključa i njegova motorika radi sa zabludama i stranputicama jednostranosti; sa definitivno lošim materijalom, koji neće pomoći u putu ka sagledavanju i spoznaji.
Mašta stupa na scenu i smišlja novu polovičnu ličnost kojoj suprostavlja proizvoljnu suprotnost, onaj odbačeni deo sebe.Vidi ga u spoljnom svetu i ta druga polovina ga proganja kao anima.
Uvek je vidi kao pretnju, senku, avet, u onima koji su prihvatili odbačeni deo kao jedinu sopstvenu istinu, onima koji su obacili deo ličnosti od kojega je sagradjeno predmetno lice.
U stvari je priroda tog čina suprotnost samom čoveku kao misaonom biću, to je antiteza bivstva u samom bivstvu, izraženija nego samo istinoljublje.
Ali ipak nagon ostaje, traženje ostaje.
Mehanizmi rade a svesno ih vrlo često navodi na pogrešan put.
Samoizmišljajući se.
Koliko mislimo da smo pravi toliko i neznamo koliko smo pogrešni; koliko neznamo da grešimo toliko zapravo i znamo koliko smo u pravu.
Zamke ličnosti nameću slepilo.
Ne vidi se da je vrhunsko jedno sinteza dvojnosti a ne biranje jedne od moguće dve strane, praveći veštačko jedno.
Izbor je nametnut.
Pravo izbora nikada neće moći zameniti slobodu. Ono može biti samo segment slobode. Jedan od distopičnih.
Nemoguće ga je izdvojiti. Neodvojiv je.
Nemogu se konteksti stavljati na mesto teksta.
Kojom analogijom dokazati da suprotnost nije istovetnost. Da lepo nije ružno, da noći nisu dani, da dobro nije zlo, da tama nije svetlost, da levo nije desno,da gore nije dole,da život nije smrt. Da lice nije naličje. Da penis nije vagina.
Ako na suprotnost gledamo kao na negativ ili kontra stranu, opozit, prema tom modelu možemo reći da je suprotnost ono što je s druge strane, ono što je u minusu, ili obrnutoj srazmeri. Kao negativ postojećoj misli, ili negativno mišljenje.
Uzmimo ga na primer za negativno mišljenje, ili biće, ili boju, ili bilo koju vrstu suprotnosti kao takve. Bilo čemu.
Jednoj ćemo strani dati pozitivni a drugoj negativni kontekst. Isto takvu i vrednost.Da bi se kao takve mogle nosit jedna drugom .
Recimo da je dobro +5 a zlo -5.
A onda cemo ih izmeriti i reci sta je nejednakije i šta pravije..
Daćemo im znak jednakosti.
+ 5 = -5
dalje
0 = - 5 + 5
0 = 0
Proizvoljnom matematičkom analogijom utvrđeno je da su obe strane iste vrednosti, i da su samo kao takve delovi i dve dimenzije ljudskog i spoljnog bića koja gravitiraju oko zamisljenog centra,
Nule ili jednakosti. Celovitosti.
Dobro i zlo nisu afirmacija i degradacija jedno drugog već samo dve nasuproćene kategorije, astraktna repera bez realne granice.
Centri ili nule se stalno pomeraju, zavisno od posmatrača i njegovog opštemoralnog karaktera.
Degradacija dobra nije zlo.
Jer ni afirmacija zla nije dobro.
Afirmacija dobra je bolje, afirmacija zla lošije.
Tako da je po istom principu degradacija zla bolje, dok je degradacija dobra lošije.
Gledajući sa elementarne strane imamo po dva para nasuproćenih elemenata.
Vatru i Vodu;
Vazduh i Zemlju.
Ali svaki od tih činilaca obzirom na svoju suprotnost, suprotnošću svojom je komplementaran svome paru a i ostalim elementima.
Samim tim Vatra nije zla u odnosu na svog parnjaka već je i ona po sebi dualna, svojom razornom i produktivnom moći.
Moći i svojstvom.
Tako da su dobro i zlo, afirmativno i degradirajuće, razorno i produktivno, samo karakteri svakog elementa i bića na zemlji, koje oni po prirodi svojoj poseduju.
Svi mi u sebi osećamo svetlost i tamu; jer ih posedujemo, osecamo vatru i zemlju,vodu i vazduh, sreću i tugu, lepotu i ružnoću.
I sve one imaju svoje kreativne i razorne moći. Tužan čovek može napisati divnu pesmu, tužan čovek može ubiti drugog čoveka ili uništiti svoj život.
Srećan čovek može širiti sreću oko sebe, srećan čovek može poginuti u svojoj slepoj sreći ne videći otvoren šaht na putu dok je skakao nokolo srećan.
Mač ima dve oštrice od kojih obe seku, medalja dve strane, mi imamo anđele i demone kao personifikovana svojstva......
Kao što zemlja može da rađa tako može i da guta, u zemljotresima.
Kao što vetar može da hladi i nosi seme i sadi, tako može i da odnese hektare šuma i kuća.
Vatra može grejati,kuvati, osvetljavati ; može tako i putošiti u požarima pretvarajući svet u pepeo.
Voda može daviti svet svakoga dana,tako isto toliti žeđ i obnavljati život, čistiti i prati.
Odbacujući takvu vrstu osobenosti i svojstvenosti, negiramo vlastitu prirodu a i prirodu upošte sa kojom smo koherentni. Prirodu stvari uopšte, prirodu prirode, prirodu kosmosa.
Prirodu milosti i besa.
Prirodu reakcije sopstvenog bića, obogaljujući ga za jednu od dve jedine moguće vrste slobode, i prava izbora unutrašnjeg bića.
Na taj način proizvodimo frustracije koje zamenjuju prirodan duševni sud o stvarima.
Postajemo mašine u službi sopstvene ugušenosti.
Intuicija prestaje da postoji, prestaju emocije, sanjanja, prestaju slobode, rađaju se empirija, potrebe,planovi i prava izbora.
Pored njih i žanrovi, discipline,ograđenosti,šovinizmi, fašizmi kao modeli racionalne nasuproćenosti gde svako glumi drugu stranu odbačenog tuđeg bića.
A koje su posledice.....sa duhovne strane..
Homoseksualnost je reakcija odnosno materijalizacija , na silu, odbačenog ženskog iz unutarnjeg bića muškog, u patrijahalnom društvu. Lezbejstvo je reakcija na odbačeno muško u ženi pod pritiskom sirove jednostrane muškosti. Svi su tu žrtve...
Neko je davno napravio užasnu grešku.
I na tom nivou prestaju komplementarnosti i počinju beskrajne bitke za veća prava i ispravnosti.
Bitke između boga i đavola, armagedone i konačnosti ljudske civilizacije.
a sve je to užasno davno počelo, onda kada je čovek odbacio svoju dualnost i odlučio se za jednostranost.
Kada je čovek postao žena.
Kada je čovek postao muškarac.
Kada se usudio da povuče crtu i napravi kategoričku razliku...
Čovek mora da razume svoju celovitost u dualnosti.
Metafizičnost duha treba prepustiti njemu samom.
Elementarnost njoj samoj.
Dualnosti prepustiti samoga sebe i učiti od samoga sebe; zadovoljavati gladi i potrebe jednog i drugog pola sopstva.
Nasuproćujući ih, hraneći ih jednog drugim,mistički sagledavajući svoj duh i božansku stvaralačku energiju.
Spoljni plan će se sam formirati iz unutrašnjeg.
Preuzevši kontrolu i projektujući dobro i zlo na spoljašnji plan čovek je izgubio svojstvo i već vekovima tapka u mestu gubeći i generacije.
Izgubio je moć i svoj unutrašnji raj.Pretvorio je sebe u hodajuću legendu.
Vreme je za povratak. I za smrt mitovima.
To je jedan od mogućih scenarija.
Odraz u ogledalu
Opozit životu nije smrt već večni život, gledajuci na to da je život smrtan a ne večnost.
Rođenje je nasuprot smrti.
Živeti život =Ubiti smrt.
Živeti smrt=Ubiti život.
U svim varijantama zadržava se značenje..suprotnost je istovetnost.
Kontraprodukt je sastavni deo celokupnosti.
Svaka poričuća izjava bi govorila da boje nastaju samo od svetlosti; zanemarujući senke, tamne nijanse i mračnu stranu.
To nadasve nije moguće.
Postojanje bez opozita nije moguće.
Jednostranost je vrhunsko grešenje, obzirom na to da živimo u dualnom svetu.U svetu podeljenosti.
Svest je okrenuta spoznaji dvostranosti ali je u otporu i kritički je nastrojena svakoj suprotnosti. Odbacuje je i prokazuje.
Panicno pokušava pronaći božansko u sebi i okreće se jednostranosti svojoj; mrzeći sebe, kajući se zbog grešaka, uništavajući ostatke prošlosti, osuđujući suprotnost nazivajući je bolešću..Praveći veštačko jedno.
To je licemerje prema sopstvenoj prirodi.
Moleći se dobru da vam se ne desi zlo; činite isto kao kada bi se molili zlu da vam se desi dobro.
Licemerje i nesagledivost sopstvene dimenzije maskiralo se i ne prepoznaje se, čovek ne vidi više suprotnost u samome sebi.
Nagon za spoznanjem ostaje da ključa i njegova motorika radi sa zabludama i stranputicama jednostranosti; sa definitivno lošim materijalom, koji neće pomoći u putu ka sagledavanju i spoznaji.
Mašta stupa na scenu i smišlja novu polovičnu ličnost kojoj suprostavlja proizvoljnu suprotnost, onaj odbačeni deo sebe.Vidi ga u spoljnom svetu i ta druga polovina ga proganja kao anima.
Uvek je vidi kao pretnju, senku, avet, u onima koji su prihvatili odbačeni deo kao jedinu sopstvenu istinu, onima koji su obacili deo ličnosti od kojega je sagradjeno predmetno lice.
U stvari je priroda tog čina suprotnost samom čoveku kao misaonom biću, to je antiteza bivstva u samom bivstvu, izraženija nego samo istinoljublje.
Ali ipak nagon ostaje, traženje ostaje.
Mehanizmi rade a svesno ih vrlo često navodi na pogrešan put.
Samoizmišljajući se.
Koliko mislimo da smo pravi toliko i neznamo koliko smo pogrešni; koliko neznamo da grešimo toliko zapravo i znamo koliko smo u pravu.
Zamke ličnosti nameću slepilo.
Ne vidi se da je vrhunsko jedno sinteza dvojnosti a ne biranje jedne od moguće dve strane, praveći veštačko jedno.
Izbor je nametnut.
Pravo izbora nikada neće moći zameniti slobodu. Ono može biti samo segment slobode. Jedan od distopičnih.
Nemoguće ga je izdvojiti. Neodvojiv je.
Nemogu se konteksti stavljati na mesto teksta.
Kojom analogijom dokazati da suprotnost nije istovetnost. Da lepo nije ružno, da noći nisu dani, da dobro nije zlo, da tama nije svetlost, da levo nije desno,da gore nije dole,da život nije smrt. Da lice nije naličje. Da penis nije vagina.
Ako na suprotnost gledamo kao na negativ ili kontra stranu, opozit, prema tom modelu možemo reći da je suprotnost ono što je s druge strane, ono što je u minusu, ili obrnutoj srazmeri. Kao negativ postojećoj misli, ili negativno mišljenje.
Uzmimo ga na primer za negativno mišljenje, ili biće, ili boju, ili bilo koju vrstu suprotnosti kao takve. Bilo čemu.
Jednoj ćemo strani dati pozitivni a drugoj negativni kontekst. Isto takvu i vrednost.Da bi se kao takve mogle nosit jedna drugom .
Recimo da je dobro +5 a zlo -5.
A onda cemo ih izmeriti i reci sta je nejednakije i šta pravije..
Daćemo im znak jednakosti.
+ 5 = -5
dalje
0 = - 5 + 5
0 = 0
Proizvoljnom matematičkom analogijom utvrđeno je da su obe strane iste vrednosti, i da su samo kao takve delovi i dve dimenzije ljudskog i spoljnog bića koja gravitiraju oko zamisljenog centra,
Nule ili jednakosti. Celovitosti.
Dobro i zlo nisu afirmacija i degradacija jedno drugog već samo dve nasuproćene kategorije, astraktna repera bez realne granice.
Centri ili nule se stalno pomeraju, zavisno od posmatrača i njegovog opštemoralnog karaktera.
Degradacija dobra nije zlo.
Jer ni afirmacija zla nije dobro.
Afirmacija dobra je bolje, afirmacija zla lošije.
Tako da je po istom principu degradacija zla bolje, dok je degradacija dobra lošije.
Gledajući sa elementarne strane imamo po dva para nasuproćenih elemenata.
Vatru i Vodu;
Vazduh i Zemlju.
Ali svaki od tih činilaca obzirom na svoju suprotnost, suprotnošću svojom je komplementaran svome paru a i ostalim elementima.
Samim tim Vatra nije zla u odnosu na svog parnjaka već je i ona po sebi dualna, svojom razornom i produktivnom moći.
Moći i svojstvom.
Tako da su dobro i zlo, afirmativno i degradirajuće, razorno i produktivno, samo karakteri svakog elementa i bića na zemlji, koje oni po prirodi svojoj poseduju.
Svi mi u sebi osećamo svetlost i tamu; jer ih posedujemo, osecamo vatru i zemlju,vodu i vazduh, sreću i tugu, lepotu i ružnoću.
I sve one imaju svoje kreativne i razorne moći. Tužan čovek može napisati divnu pesmu, tužan čovek može ubiti drugog čoveka ili uništiti svoj život.
Srećan čovek može širiti sreću oko sebe, srećan čovek može poginuti u svojoj slepoj sreći ne videći otvoren šaht na putu dok je skakao nokolo srećan.
Mač ima dve oštrice od kojih obe seku, medalja dve strane, mi imamo anđele i demone kao personifikovana svojstva......
Kao što zemlja može da rađa tako može i da guta, u zemljotresima.
Kao što vetar može da hladi i nosi seme i sadi, tako može i da odnese hektare šuma i kuća.
Vatra može grejati,kuvati, osvetljavati ; može tako i putošiti u požarima pretvarajući svet u pepeo.
Voda može daviti svet svakoga dana,tako isto toliti žeđ i obnavljati život, čistiti i prati.
Odbacujući takvu vrstu osobenosti i svojstvenosti, negiramo vlastitu prirodu a i prirodu upošte sa kojom smo koherentni. Prirodu stvari uopšte, prirodu prirode, prirodu kosmosa.
Prirodu milosti i besa.
Prirodu reakcije sopstvenog bića, obogaljujući ga za jednu od dve jedine moguće vrste slobode, i prava izbora unutrašnjeg bića.
Na taj način proizvodimo frustracije koje zamenjuju prirodan duševni sud o stvarima.
Postajemo mašine u službi sopstvene ugušenosti.
Intuicija prestaje da postoji, prestaju emocije, sanjanja, prestaju slobode, rađaju se empirija, potrebe,planovi i prava izbora.
Pored njih i žanrovi, discipline,ograđenosti,šovinizmi, fašizmi kao modeli racionalne nasuproćenosti gde svako glumi drugu stranu odbačenog tuđeg bića.
A koje su posledice.....sa duhovne strane..
Homoseksualnost je reakcija odnosno materijalizacija , na silu, odbačenog ženskog iz unutarnjeg bića muškog, u patrijahalnom društvu. Lezbejstvo je reakcija na odbačeno muško u ženi pod pritiskom sirove jednostrane muškosti. Svi su tu žrtve...
Neko je davno napravio užasnu grešku.
I na tom nivou prestaju komplementarnosti i počinju beskrajne bitke za veća prava i ispravnosti.
Bitke između boga i đavola, armagedone i konačnosti ljudske civilizacije.
a sve je to užasno davno počelo, onda kada je čovek odbacio svoju dualnost i odlučio se za jednostranost.
Kada je čovek postao žena.
Kada je čovek postao muškarac.
Kada se usudio da povuče crtu i napravi kategoričku razliku...
Čovek mora da razume svoju celovitost u dualnosti.
Metafizičnost duha treba prepustiti njemu samom.
Elementarnost njoj samoj.
Dualnosti prepustiti samoga sebe i učiti od samoga sebe; zadovoljavati gladi i potrebe jednog i drugog pola sopstva.
Nasuproćujući ih, hraneći ih jednog drugim,mistički sagledavajući svoj duh i božansku stvaralačku energiju.
Spoljni plan će se sam formirati iz unutrašnjeg.
Preuzevši kontrolu i projektujući dobro i zlo na spoljašnji plan čovek je izgubio svojstvo i već vekovima tapka u mestu gubeći i generacije.
Izgubio je moć i svoj unutrašnji raj.Pretvorio je sebe u hodajuću legendu.
Vreme je za povratak. I za smrt mitovima.
To je jedan od mogućih scenarija.
6 Comments
-
Comment by Aleksandar on 17 June 2008 at 2:48pm -
Ovo je odlicno, jako duboko, komplikovano, nedostupno za slabiji um.
Reci mi, Sinister, cime se bavis? Studiras li nesto? Tvoja rec se ovde ceni koliko vidim, ali koliko i shvatam.
Misao ti je precizna i kao da se nalazis na onom prelomu kada ces svoje vizije ukoriciti u kompleksnu sliku vremena i sredine.
-
Comment by Sinister on 17 June 2008 at 8:30pm -
hvala.
rec mi se ceni, skupo je placam.
bice ih jos.
-
Comment by trej on 18 June 2008 at 4:43pm -
Sinister, bez ljutnje, ali ja ovo ne mogu da komentarishem. Imam potrebu, jako je kvalitetno, ali nekako ne umem da srochim bilo shta. Ovako, skidam na USB, nosim kuci pa cu vecheras uz neko pivo vec smisliti neshto. Znam da nije poenta staviti komentar, ali na ovo izuzetno vredi.
nahvalih te ja, nemoj da se uobrazish ;)
-
Comment by trej on 18 June 2008 at 4:44pm
- ustvari, uobrazi se.
-
Comment by trej on 18 June 2008 at 4:44pm
- nije shteta.
-
Comment by Sinister on 18 June 2008 at 9:30pm
-
nemojte ljudi ko boga vas molim.....:)
moj je ego porozna guja, prozukla od hvalospeva kamenja i drvlja, ...
ali hvala...znaci i duhu..
ovaj drugi tekst koji sam postavio sam danas snimio u audio zapisu, i budzio neke side efecte..
duze je i ima oko trinaest minuta...to ce vec biti poduhvat, za montiranje video sadrzaja...
sada sam na bolovanju i najzad mogu da slozim nesto plus...
desilo mi se da mi se resetovao projekat posle mnogih intervencija, i vratio sam se opet na
basic...molim boga da ga nadjem u tempsima...
ak neko ima ideju kako da skratim sebi muke bicu mu zahvalan...:)
trep-trep..
Add a Comment
© 2008 Created by alje on Ning. Create your own social network
You need to be a member of Tekstura to add comments!
Join this network