Drugar's Page

Znanja iz onostranog predstavljaju sveta znanja do kojih ljudi nikad neće moći da dodju, bez obzira na napredak nauke i društva uopšte, jer su ona sa druge strane barijere preko koje ljudi ne mogu, ali takva znanja dobijaju duhovno visokorazvijene i prosvetljene osobe od duhovnih, superinteligentnih energija već više od stotinu hiljada godina unazad, kao što ih dobijaju i danas retke osobe, kao što će ih dobijati i u budućnosti.



Pre oko 53 000 godina, na tlu današnjeg Egipta, u vreme kamenog doba, kada se nije znalo za gvožđe, nije se znalo za bakar, u vreme primitivnih naroda, jedan prosvetljeni čovek je u dubokoj meditaciji dobio saznanje da duhovne energije, za koje on nije znao već ih je shvatao kao neke bogove, mogu ljudima pružiti pravu materijalnu pomoć. Kako prosvetljeni ljudi postoje već 138 000 godina, jer su to retki pojedinci koji se bave duhovnošću, on je predstavljao prvog čoveka koji je dobio takvo saznanje, shvativši da je tako nešto uopšte moguće.

One su mu prenele da ukoliko se bude dovoljno dugo molio i ako njegova molba bude pozitivna, znači u skladu sa voljom Stvaraoca, njegova će se želja realizovati ma koliko ona izgledala za ljude neverovatna.

On je to sam hteo da isproba, a prva njegova molba bila je da na jednom malom parčetu zemlje, na njegovu želju, padne kiša. On je smatrao da je to jedan od glavnih problema u to vreme, jer nije bilo dovoljno vlage usled dugih sušnih perioda. Rekle su mu da je potrebno da 400 dana moli, svakodnevno po 3-4 sata, kako bi mu se ta njegova molba obistinila.

Ta njegova molba se sastojala najpre od hvaljenja bogova, sat vremena im je izražavao poštovanje, strahopoštovanje, vernost itd, a zatim je satima molio da dobije moć da na njegovu želju može da padne kiša. Četiristotine dana je prošlo i to se nije desilo, on je mogao da stane i verovatno niko posle njega takvu informaciju ne bi dobio. On je nastavio svakodnevno sa njegovim molbama, da bi negde oko 530. dana uspeo da izazove kišu. Nju je mogao da izazove jednom dnevno, na jednom malom prostoru i time se probio led jer je time dobijena prva pomoć kosmosa čoveku koja je materijalizovana i koja se mogla dokazati. Nastavio je i dalje da se moli tako da je do kraja života uspeo da dobije kišu čak na par kilometara kvadratnih. Najvažnije je to što je on, na bazi svog iskustva i na osnovu onog što su mu duhovne energije prenele, shvatio da se na jedan sistematski način, svakodnevnim molbama duhovnim energijama, koje su u to vreme bile aktualizovane kao razni bogovi kojima su se ljudi molili, i ako su te molbe pozitivne tj. usklađene sa voljom Stvaraoca, mogu dobiti razne pomoći, duhovne i materijalne. On je to svoje saznanje preneo još nekim ljudima u to vreme, nekolicini ljudi koji su mogli da ga shvate. Neki od njih su počeli da se mole, danima, mesecima, godinama, i počeli su da se javljaju prvi rezultati. Njihove molbe su najpre bile vezane za vremenske nepogode, za dobijanje kiše, za smanjenje toplote, a zatim su neki od njih počeli da mole da zrnevlje žita bude krupnije. Jedna je osoba 10 godina molila da bi na kraju zrno žita bilo veće za samo 25 procenata, ali kasnije se od te veličine i polazilo. Posle toga su desetine i stotine generacija ljudi nastavili da koriste ovu metodu. Od pre 53000 godina sa onim prvim prosvetljenim koji je to znanje preuzeo i istražio, pa sve do pre oko 43-44000 godina, stotine i stotine generacija ljudi su na isti način molili.

Pre oko 51000 godina, ova metoda u egiptu je postala široko primenjivana, jer je davala očigledne rezultate, i to niko nije osporavao. Dobijali su sve veće plodove, skratili su vreme sazrevanje na polovinu, ubrzali su rast stoke. To se sve desilo za oko 2000 godina upornih molbi velikog broja sveštenika, monaha, koji su se po ceo dan time bavili, celog života.

Kad je posle par hiljada godina to postala praksa, kad su svi redom shvatili da im pomoć stiže iz kosmosa, da imaju kišu kad treba, da imaju hladovinu kad treba, da imaju mnogo veći rod nego što imaju okolni narodi koji su ostali na onom istom nivou na kojem su bili i ranije, došli su na ideju da te njihove molitve bogovima postanu sistematske, da naprave škole, da naprave sistem. Počeli su da biraju dečicu, već od nekoliko godina starosti, kod kojih su konstatovali da imaju nekih duhovnih vrednosti, da su jako senzibilni, izdvajali su ih i odvajali u posebne skupine, gde su od ranog detinjstva počela da se mole. Kako su apetiti ljudi rasli, jer su bili ubeđeni da se sve može dobiti od bogova ako se blagovremeno počne i ako se dugo moli, odvajali su decu svakih nekoliko godina i davali im određene zadatke odnosno molitve, koje su oni molili za opšte blagostanje i to su radili celog života. Nekolicina tih ljudi je imala molbu npr. da se vreme sazrevanja skrati, i tako hiljadama godina se rast pšenice skraćivao, gde se dostiglo čak tri žetve godišnje, druga grupa je imala drugačiju molbu i na taj način su rezultati postajali sve značajniji.

Kako su apetiti još rasli, ljudi su počeli da traže sredstva za život koja nisu samo hrana. Među najkrupnije stvari koje su dobili, bile su keramičke posude savršeno bezgrešnog oblika, dobili su gvožđe, bakar i neke druge metale u zrnu, naučili su da ih liju, da ih primenjuju, i to u kamenom dobu.

Jedno od najznačajnijih stvari je to da su praktično dobili kuće, do pre toga su živeli u nekim malim izbama isklopanim u zemlji, u brdu, ili su imali neke kolibice naslagane od granja i kamenja. Dobili su gotove kuće koje su bile najsličnije današnjim kućama, imali su kuhinju, trpezariju, spavaće sobe, imali su vodu koja dolazi ni od kuda, kanalizacija nije postojala već je sva otpadna voda nestajala, dematerijalizovala se. Kuća je bila sposobna da potpuno samostalno živi. Imali su svetlo koje osvetljavalo prostor ni od kuda, jednostavno je prostorija bila svetla tada kada je to vlasnik poželeo. Imali su šporet koji je pekao onako kako to vlasnik kuće želi. Imali su frižider koji je predstavljao samo jedno udubljenje, bez vrata, i sve što se stavilo unutra održavalo se na onom nivou hladnoće na kojem vlasnik želi da bude.

Vrlo brzo su okolni narodi shvatili, da kod „egipćana“ postoji veliko bogatstvo, hrane u izobilju, da ima puno stoke, raznih predmeta kojih do data nisu nikad ni videli, te su počeli upadati sa svih strana. Tada su egipćani, preko svojih ljudi, upućivali duhovnim energijama, odnosno svojim bogovima molbe da budu zaštićeni od upada primitivnih naroda.

Duhovne energije su uradile sledeće. U jednom trenu oko čitavog egipta opasan je visoki zid od preko 20 metara, čak je oko njega stvoren jedan šanac u kojem bi se pojavila bujica vode u momentu kada se neko od primitivnih naroda približio zidu. Taj zid niko nije mogao preći, pa su posle nekoliko pokušaja okolni narodi sasvim prestali da razmišljaju o tome.

Egipat je nekoliko hiljada godina bio opasan ovim zidom kao Kina, i time su znanja, duhovnost, bogatstvo bili potpuno zaštićeni od upada, a narod se razvijao u blagostanju. Zbog sve većeg materijalnog razvoja, obilja raznih predmeta, pojavila se potreba za prenošenjem na velike daljine jer mazge i konji nisu bili dovoljni da to prebace na velika prostranstva. Dobili su iz kosmosa, zahvaljujući ovim molbama, vozila bez točkova, koja su se kretala na bazi korišćenja neiscrpne energije gravitacije zemlje, ličile su na sanke i kretale su se brzinom oko 50 km/h, bile su dovoljne za sve potrebe transporta, bilo ljudi, bilo materijala. Na kraju, uspeli su da stvore i letilice, koje su jako ličile na današnje jedrilice, bez motora, sa dugačkim krilima, koje su se kretale brzinom od 300-400 km/h i koje su služile za obilazak velikog prostranstva egipta i ujedno za zastrašivanje okolnih naroda, jer kad bi videli letilicu da lebdi iznad njih, bežali bi u paničnom strahu glavom bez obzira, nepomišljajući na preskakanje zida.

Egipat je u to vreme brojao oko 3 miliona stanovnika, i sve vreme tih nekoliko hiljada godina postojanja te civilizacije održao se na oko 3 miliona stanovnika, jer su se na taj način organizovali. Niko nije smeo da ima više od jednog ili dvoje dece, i to je po komentaru duhovnih energija bila jedna od retkih negativnih stvari u toj prastaroj egipatskoj civilizaciji. Oni koji su se molili, dakle sveštenici, monasi, ljudi posvećeni duhovnosti, takođe su živeli u blagostanju. Društvo i država su se potrudili da ovi ljudi uvek budu savršeno snabdeveni, jer su shvatali da blagostanje čitavog naroda zavisi od rada ovih posvećenih ljudi. Sve što su želeli to su mogli imati, ali, obzirom da su oni bili duhovno visoko razvijeni njihovi su prohtevi bili izuzetno mali, izuzetno skromni.

Prema duhovnim energijama, ondašnji život ljudi u mnogim oblastima predstavljao je praktično komforniju varijantu življenja nego što žive današnji ljudi.

Kako nisu mogli dobiti svaku sitnicu iz kosmosa, neke sitnice morali su sami da prave. Taj nivo izrade, pošto je predstavljao rad čoveka od pre oko 45 hiljada godina, bio je na vrlo niskom nivou i ne može se uporediti sa današnjim finim načinom zanatske izrade, ali još je veća razlika postojala između predmeta koje su dobijali iz kosmosa u obliku savršenog, bezgrešnog proizvoda koji se nikad nije kvario, mogao se razbiti, uništiti ali se nije kvario, uvek je savršeno precizno radio i tadašnjih zanatskih primitivnih rukotvorina.

Posle približno 9 hiljada godina od prve ideje da se dobije pomoć iz kosmosa, počele su prve nesuglasice među ondašnjim stanovništvom tog pra praegipta. Duhovne energije kažu da je to prosto teško shvatljivo zašto su oni u tom blagostanju počeli da cepidlače, da se ne slažu oko gluposti, oko sitnica, da bi postepeno posle približno hiljadu godina došlo do nekih podela koje su postale ozbiljne, da bi kroz nekoliko stotina godina situacija eskalirala u međusobne sukobe koje su dovele do raspada prastarog egipta na nekoliko manjih država. Kako su počele razmirice, tokom hiljadu godina je sve više zapostavljan onaj savršeni, sistematski red i rad onih koji su se molili. Kada se egipatsko društvo raspalo, prestao je i rad organizacije, ljudi su se počeli baviti glupostima i više ih nije interesovalo ono od čega su živeli u blagostanju, a takvo blagostanje mi ni danas ne možemo da zamislimo. Kako je ta škola, ili organizacija ljudi monaha prestala, ni jedna od ovih državica nije pokrenula ozbiljan rad u ovom smislu i posle hiljadu ipo godina potpuno je prestao rad na ovome. Negde pre 38 ipo hiljada godina dobijen je poslednji proizvoda iz kosmosa, i od tad pa na ovamo ljudi su isključivo zavisili od onoga što zanatlije urade, a sve je to bilo užasno primitivno, grubo, nepraktično, neefikasno.

Hiljadu godina posle toga, svaki trag bilo kog uređaja koji je dobijen iz kosmosa je nestao, vremenom se to raspalo i uskoro su ljudi zaboravili šta su imali.

Primitivni narodi koji su osvojili ovaj rasparčani egipat, prvo su pobili sve one koji su se isticali duhovnošću, oni su predstavljali trn u oku, jer ih nisu mogli shvatiti kao nekog ko je bio drugačiji od njih. Uništili su sve materijalne predmete, jer su neki predmeti u njima izazivali strah, a nisu znali ni da ih koriste. Ono što je najčudnije je to što plemena koja su ih osvojila, nisu mogla da shvate zašto se taj egipat ogradio, šta tu ima? tu nema ništa! i za par stotina godina, na celom prostoru praegipta vršljali su primitivni narodi, donevši svoj primitivizam i svoju vlast. Nikada više se egipat na taj način nije pokušao razvijati, a posle njega, niko, nikad nije pokušao da na takav način podigne razvoj bilo koje civilizacije uz pomoć besplatne pomoći iz kosmosa.

I to se desilo pre više od 40 hiljada godina, a trajalo 9 punih hiljada godina!