Sinister

Ziveo Mihail Hlebnjikov


Fermari fermajte!
Brigaci brigajte!
Svojasi svojatajte!
Prezaci prezite!
Vojasi vojujte!

Zebnici zebite!
Umnici umujte!
Dusaci dusujte!

Vajgaci vajgajte
Vajgom i izvajgajte
pa dajte vajdacima
oni ce vam platiti platom platasa i zlatom zlatasa.

Pa se pojave spravari i smelari
pa pozovu svoje krivare.

A krivari krivare i krivare
pa kada iskrivare
odu livarima da izlivare
a livari modarima
da moduju i modare.

Ali ne da modare pa da naglare, gare i peglare.
A oni bas naglaju i peglaju.
I ne zovu mernare nikada.
Namerno.




Nota bene


Konturom bi figure gravirale teksture...
Reku ku re!

Gravide bi htele dravide druide..
Prodati za vede za vede zavede..
Sto blede i blede i lede ede dede.

Pescane strukture kulture ,
Dine i vine vine vine vine, da davnine vine.

Divine daljine,
Divine divljine,
Rine ko brine u trine u vrine u grine.

Vrline su line; su line domine,
Kuda zelja mine.

Pipine u mezanine
Strihnine u vitrine
I napolje svine svine svine,
I barbarine na njih mandarine
Trambuline tamburine
U dalje dalje daljine
Pustimo gadljive i fine.
Upalimo kamine mine mine
Namazimo karmine ine nene
Nota bene.

FineFine Fine

Kralj je samo precut karl
Karlo kralo klaro, kralo ralo
Ruke pralo..
Tralo lalo...

Fine Fine Fine


Sinistra


Kad si sučeljen istokom i zapadom;
i ceo zapad piše sa zapada ka istoku
(odnosno s desna na levo),
a istok s istoka ka zapadu
(s leva na desno),
a ti negde između čitas ih u dijagonale;
sasvim je logično da ozrikavis ili se razročiš..
ili ti jednostavno hemisvere u glavi zamene mesta...
a za čitanje između redova su verovatno krivi sever i jug...
zato možeš gledati u daljinu i otici napred i videti više od reči.
I sagledati to oko čega se vrte prostori
zakrivljenja i megalitne jarde
na čemu počivaju rađanja misli i u čemu su to utisnuta imena snova
ko je prvi pustio krv i ko ju je ulio; ko je dao dah koji je progledao
i trećim okom uz pomoc šestog prsta dosegao sedmo nebo.
Onde,
Gde su se svi koji su bili dole počeli penjati i stajali uspravno
i svi koji su visoko bili težili ponorima,
bio je dan;
i gde su svi sa leve prešli na desnu stranu
i svi koji su nekuda krenuli bili vraćeni,
bila je noć;
i svi koji nikuda nisu išli zauvek su otišli
i behu se pojavili oni kojih nikada nije ni bilo,
bila je zora;
kada bilo je što bilo nikad nije
i kada me nije bilo vec samo nas
gde sveto bilo je razoreno
kada nikad čuto beše izgovoreno
gde to Ja zauvek bilo je zaboravljeno
i daleko postalo je blisko;
shvatismo da buducnosti nema do sadašnjosti i samoga sna
što ga osvešćujemo
i dimenzija nema do centra sto se grana;
njiše na povetarcu....
...ili grabi zemlju poda sobom..

I na koju stranu on to zapravo raste?
Ili urasta..
Da li je on to krenuo na levu?
I levu od cega ?
Ako ja vise nisam ja nego mi.
A ni on sebi vise nije levi vec svoj.




YOM KIPPUR


Oprost na Kippur.
Zdele i plehovi.
Jemenićani hazani
Vino i mehovi.
Bez tona i trona,
Oduzeta glasa,
Iz sumnje ka Bogu
Neće svirat’ lirike,
Udove i laute,
Visoke vidike,
Prastare morale, kanone, kabale,
Kozoroge,
Vrane,
Nestale u šiblju;
U šipražju snova,
Moraju da spale.
Ovnove glave tužne, bez rogova,
I poljane slave;
Puste bez stogova,
Seno u travi razneto od gromova,
Od ogromne galame
Propadalih Bogova.
A ruke svezane pod voljom volova,
I snažnih, gordih zveri
Iz dolina Moloha,
Ralje vuku kosti i sve svoje poroke..
Loša sad je klima,
Hladno je za proroke.

Daleko od doma, raznetog od groma,
Oslepljena srca kralju slavu krate,
Odlaze do neba u vrtlozima vetra
Vitezovi reda paunovog repa;

U hiljadu boja nestaju iz etra
Ratnici od sjaja patosa i svetla;
Tragaju za tamom traže smisla čini,
Igraju se reči u bezdanoj pučini..





Onda...


..Onda je otkucala četiri sloga na svojoj pisaćoj mašini
Onda
Otvorila su se vrata njene čulnosti.
Onda
Onda je ukucala jos šest znakovnika
i papir je prokrvario kao drob u device.
Otvorilo se praskozorje na horizontu događaja,
zaduvao je orkan i oduvao je kosmos.
Ostali su maska i kosturi planeta
da nemo zevaju federastim plesom.
Ona je to shvatala.
Onda
Onda je ukucala svoje ime u ništavilo
Onda
Onda je ukucala u svoje ime ništavilo
A klinovi su visili u nizovima naziva;
Govoreći nizove izgovarala je svoju smrt
i puštala je reči ko sto lisće pusta hrast;

Reči su se pretvarale u balone a misli u shila za led,
Ruke su se pretvarale u pesme a oči u frankofone,
Krila u plezire a sećanja u velzevule,
Kosti u senke a leta u sinonime..
Videla je sve.

A onda je nesto iscurelo iz njenog nosa i ucurelo u mrak,
Onda se nesto iskotrljalo iz mraka i ujelo je za obraz,
Onda je ona cela pocela da se kotrlja i ujeda ogoljeni svet,
I usta su se napunila prazninom koja je imala ukus jezika.

Nikome nije rekla ništa,
ćutala je,
obliznuvši se svetlošću metaimena.



O ljubavi

Bilo bi mi lakše kad bi bila cvet
ali ti to nisi već žena,
i ne goniš me divljenju i impresiji
kojom bih te oduzeo zemlji i uramio vazom,
već na požudu i zverski urlik koji juri
i brazda svojom stazom.
I lakše bi mi bilo da sam zver a ne čovek
koja svoju čeljust zatvara nad dragom,
kad ju zverski voli svojim bićem golim,
kojoj razum lomi ubojitom snagom...
I to nikad nema veze s vragom..

I lakše bi mi bilo kad bi bila metak
brzo ubiješ mi misli i budući trenutak;
svojim me ti bićem ubijaš polako,
ili kao kada lutki novi život daješ,
otrgnuvši je od starine daš joj novi kutak,
lakše bi mi bilo da sam lutak...

I lakše bi mi bilo da si kao voda
tobom da se umijem,
prospem je po žaru koji slatko tinja,
ali ti si kao vino koje moje lice pali,
ti si kao baklja, Šakti ili buktinja.

I lakše bi mi bilo da sam mnogo manje
baš ono, to što jesam,
manje vidim, manje čujem,
manje vuk sam nego jagnje,
da glad je manja - da je žudnja kruća,
da je blud od pruća,
da me svaka po leđima udari i ostavi trag,
k'o u jezuita očisto bi se batinom i vrag,
sram bi moj bio kao hram,
lakše bi mi bilo da si tuđa..

I lakše bi mi bilo da sam grm u bespuću
i za mene da si san topli koji sanjam,
dok me zimski vetri brišu,
ali grmi neznaju da pišu...

Niti grme nit' najavljuju kišu.