TrućTruć

Čovek broji pare i oblizuje se, kao da je pojeo deset kila šećerne vune, a ni ne shvata da će mu od te silne love jedva ostati za piće sa prijateljima: kada žena uzme deo za hranu, možda minival; kada deca mu otmu deo za cigare i igrice; kada država prigrabio deo za nešto što niko nikada… Continue

Umoran, više, od čitanja, pisanja, mišljenja – sebe; umoran, teško se podignem i priđem prozoru. Priljubim se uz njega. Dahom zamutim staklo. Neumivenim vrškom nosa išaram mastnu flekicu. Gledam; i gledam, gledam. Ne znam da li je to pala noć, ili mi lastino krilo, za tren, sklapa tamu o… Continue

Ima jedna plava ptica u mom srcu koja želi da izađe… Banana nije bila neka. Sva žućkasta i puna crnih tumora. Želja da je ne gledam, prevazišla je mrzovolju i dosadu. Stoga sam prišao kanti. Jednoj od onih koja se otvara na papučicu u svom dnu. U njoj nije bilo nagomilanog đubr… Continue

Pitali su me nekakvu glupost, pa sam odlučio da ćutim. Neko me je, pošto sam ćutao sat vremena, pitao: "Pa, dobro, čoveče, jesi li ti normalan?!" A ja sam mu svašta mogao reći, pa sam odlučio da još malo poćutim. I tako sam ćutao, do kraja života.

Sedeo sam na ivici gigantske saksije nameštene u centru glavnog grada – što će reći da je, oko mene, bilo dosta ljudi; po kolovozu šarene zmije kola; u kafićima tetke i studentarija, obučeni u imitacije kože divljih mačaka. Glupo bi bilo reći “Mislio sam”, jer, stvarno, ništa nisam mislio.… Continue